Prijateljstvo

Bok, ja sam Petra i imam 13 godina. Već oko tjedan dana gledam malo po forumu ali se nisam stigla predstaviti. No imam veliki problem i treba mi pomoć ako je moguća.

Imala sam dosta dugo, par godina jednu najbolju prijateljicu i najednom je prekinula prijateljstvo samnom zbog nepoznatog razloga, a od drugih sam čula da je govorila da se ne želi samo družiti samnom. Odtad se družim ovako s ostalima ali nemam najbolju prijateljicu. Uvijek se tu i nađu neki drugi koji lažu i izmišljaju pa se posvađam s nekim ali se i pomirimo. Više ni ne mislim da ću naći nekog dobrog jer su svi u razred več podjeljeni kao u grupice i imaju društvo, a ja sam sramežljiva i malo drugačija od drugih pa me često ismijavaju, jednostavno svi su več razvijeniji i to a ja sam dosta mršava. Jedne školske godine jedan dečko mi je stalno slao jako bezobrazne poruke i onako mi posvao i to, a mislim da sam išla u peti razred, a on ide samnom. I tada je moja mama zvala razrednicu i morali smo to rješiti i od tada nekima nisam dobra jer misle da ako se druže samnom i malo se posvađaju da će odamh morati na razgovore, a nije tako. Ove školske godine sam se najviše družila s tri blizanke al preko ljeta ono ideš na more i one često kod bake i to i onda se jednostavno dugo ne vidiš i ne čuješ pa prijateljstvo oslabi. Ovo ljeto sam se sprijateljila s jednom curom koja mi je jako dobra iako smo se ko male često svađale al to je bilo oko gluposti i več se cijele praznike družimo i dok sam ja bila na moru svašta se promjenilo. Kada sam došla ona se jako sprijateljila s djecom iz mog naselja, al ona ne živi tu. I sada je počela dovoditi tog dečka s kojim sam bila posvađana u petom razredu zbog kojeg sam morala iči na razgovore i on je svim s kojima sam se družila u naselju nasrao sve loše o meni. I to se dogodilo sve u pola sata. Oni mene sada više ne zovu ni u kino ni nigdje. Jednostavno ne znam jel je problem u meni ili šta? Više ni ne znam jel i imam prijatelje. Zašto se baš uvijek ja posvađam sa svima ili sam izostavljane iz drzštva?

Takvi ti prijatelji netrebaju.. Naći ćeš pravo prijateljstvo onda kad se najmanje nadaš. :)

Naš razred nije bog zna šta velik i ja ne želim cijelu godinu biti bez prijatelja, a glupo mi je biti s nekim društvom s kojim sam ja onako dobra jer mislim da bih im dosađivala :/ Ne znam, možda bi me svi više prihvatili da sam zabavnija i ne tako krhka kao što jesam :)

Uhvati jednu curu,neku koja ti se čini oke,najpristupačnija. I pozovi ju na kavu/van. Ispričaj joj sve što si sada ovdje ispričala. Uvjerena sam da će ona reći društvu da ti nisi takva kakvom te oni smatraju.:)

Pa rado bih to učinila, i jesam s tom curom. I bile smo super i branila me pred tim dečkom koji me stalno zezao. Njoj je to izgleda dosadilo se družiti s nekom nepoželjnom curom iz društva što sam ja i sada mislim da se ona više ne želi sramotiti što se druži samnom pred ostalim, starijim curama i dečkima. :( Ja ne znam zašto svi mene uvijek kritiziraju i izostavljaju iz društva, a ne druge. Zašto uvijek netko mora biti višak i nepoželjan, a na kraju to uvijek ispadnem JA? :((((

Pa probaj onda naći neku drugu prijateljicu ili ovu frendicu iz razreda izravno upitaj zašto se više ne druži sa tobom. Ili bar malo popravi odnos sa trima blizankama, možete početi sa jednostavnim razgovorima o ljetu i dečkima i tako tome.

Što se tiče djece iz naselja, najbolje bi bilo da ih okupiš (skupa sa njima i toga dečka) i objasniš im šta se dogodilo i zašto je bio na razgovoru. Reci im da si dosta emotivna, i da su te riječi jako zabolile. Sigurno će shvatiti.

*LadyBird* je napisao/la:Pa probaj onda naći neku drugu prijateljicu ili ovu frendicu iz razreda izravno upitaj zašto se više ne druži sa tobom. Ili bar malo popravi odnos sa trima blizankama, možete početi sa jednostavnim razgovorima o ljetu i dečkima i tako tome.

Što se tiče djece iz naselja, najbolje bi bilo da ih okupiš (skupa sa njima i toga dečka) i objasniš im šta se dogodilo i zašto je bio na razgovoru. Reci im da si dosta emotivna, i da su te riječi jako zabolile. Sigurno će shvatiti.

Neće.. Mislim da znaš i sama kakva su djeca u ovim godinama i samo će te još više zadirkivati.

Ma ti iz naselja ni ne zanaju aj je taj "dečko", zove se Marko bio na razgovoru, to je samo znaju ovi iz razreda, ali od tada je prošlo već dvije godine. A ti iz naselja su manje više klinci koji će 5. razred. Ti u dobrom društvu u kojem su manje više svi, večina i nije iz ovog dijela grada nego imaju bake i djede u naselju pa dođu. Ja sam prije sa svima iz naselja bila dobra, no znate kako to ide? Počneš se malo više družiti s nekim i to drugom zasmeta i odmah te želi izdovijiti. A kada mene netko želi izbaciti iz društva to je vrlo lako jer čim mi netko nešto kaže ili drugima ja kada to saznam više ni ne izlazim van jer se bojim da će se nešto dogoditi ili će me ignorirati. A jednom mi se to dogodilo :( Jednostavno bi bilo najbolje da se odselim.

Aaaa! Ne mogu više izdržati! Želim izaći van, nedostaju mi ljudi i društvo, a što je najgore bojim se izaći :(( Jedino društvo u zadnjih dva dana mi je sestrična Dora koja je stara kao i ja. Što da radim??

Molim te nemoj pisati više postova za redom.

Shvati,ti možda i pretjerano reagiraš.Možda si ti to sebi u glavi i uvećala i napravila još sto problema kojih zapravo nema.
Da pokušaš promjeniti društvo,možda bi ti odgovarali stariji?Nisu ovo valjda jedini ljudi u tvom naselju. Pokušaj sa starijima,oni su razumniji i zreliji.

Sorry nisam znala za postove.



To društvo je mješano, u njemu ima dvije cure koje će 1.srednje, dva dečka koji će 8., 3 cure i ja ćemo 7. i jedna ženska koja će 6., i da to jesu večinom svi iz naselja, nema baš tu puno djece. Smeta me što uvijek nekome u nekom društvu neodgovaram pa me otjera :/

I meni je tako bilo jedno vrijeme. Doduše, samo u razredu jer mi je sve bilo novo. I jedno vrijeme su me sve cure mrzile iz nekog xy razloga. Ali ja sam im odlučila sve reć i sve smo raspravile i sad je sve ok. Super sam si sa svima.
Tako da. Reci im koji je tvoj problem i bude bolje. ;) Nemaš šta izgubit. A ako će ti se smijat il nešto, onda ćeš znat da ti to nisu prijatelji, jer da jesu nebi ti to radili nego bi te podržali.

Ja sam sramežljiva, i ja bih se sramila tako pričati iako se loše osjećam zbog svega :( Ali i da im to kažem ( iako se sigurno neću usuditi) vjerovatno se ne bih ništa promjenilo, možda jedino me nebi svali prezimenom nego samo Petra :/ a ostalo bi sve vjerovato bili isto..

Gle, nešto moraš napravit. Ako su ti prijatelji ne trebaš imat razloga bit sramežljiva. Izbaci to iz sebe, bit će ti lakše.
Nije doro da si baš toliko sramežljiva, zbog toga je sve kak' je. Znam to jer imam jednu takvu frendicu u razredu i isto joj je ko i tebi. Nije baš u društvu jer je sramežljiva i ono, nitko ju ne primjećuje.
Mi svi govorimo da kak' može bit takva, želimo bit bolji s njom, ali ona jednostavno je presramežljiva, a da napravi to šta sam tebi rekla bilo bi bolje, pobijedila bi 'strah' i bilo bi joj lakše.
Zato ti kažem da to napraviš. Možda oni imaju isto mišljenje prema tebi, ko mi o toj curi.

Rado bih ja sve to napravila, ali ne zna kako da pobjedim strah?! Jel bi se uopče išta promjenilo? Sigurno bi im opet poslije bila dosadna, a ni ne znam što bi im točno i trebala reći?

Ako želiš da se situacija promjeni, riskiraj.
Ako ne želiš, nemoj. Nema ti tu neke velike filozofije. Kažeš im ono što si nama rekla.

Ja sam vama previše rekla, ali njih to nebi zanimalo jer nema ništa direktno za njih, više opčenito, a na neke se čak ni ne odnosti. Možda je najbolje da kada skupim snage izađem van, raspoložena, kao druga osoba koju ne mogu prvrijediti tuđe gluposti, ali prvo treba izači među njih :)

Ne trebaš zapravo ništa im reć, samo ne smiješ imat nikakvog straha, budi komukativna i s vremenom će te svi slušat, nećeš se držat po strani, bla bla.
Ne kužim čega te ima bit srah. Pa prijatelji su ti. Nešto moraš poduzet ako ne želiš da ostane kako je.

Ma kužim ja sve što bih trebala učiniti no kada odlučim sada ću izači nešto me povuče i predomislim se :/ Evo danas sam vidjela te tri cure iz mog razreda na biciklima ( e sve su kupile iste samo druge boje) i nisam se usudila izači :/ Samo sam ih jednom vidjela kroz prozor. AAAA! Šta mi je?

Tebe je nečeg strah, a ne znam zašto. >< pobijedi taj strah nekako. Ohrabri se.

Ja se izgleda bojim svih njih :X Bojim im se pirči jer ne znam što se zapravo dogodilo :O

Pa onda ih pitaj što se dogodilo. ><

Ja ne znam čeg' je tebe tol'ko strah. Njih? Njhovih reakcija? Šta? ><
Ali jednostavno ne smiješ bit takva. Otvori se, budi ko ja, haha, melji non-stop, budi bez srama.
Ajde, kužila bi da ih poznaš dan-dva, ali poznš ih već dugo, ne znam stvarno u čemu je problem.

Iskreno da ti kažem, ja nisam nikad imala takav problem, ali mnogi u mojoj okolini imaju. Moraš odluciti dali ti je bolje biti sama nego biti sa takvim "prijateljima". Da se ja nađem u takvoj situaciji bilo bi mi rađe biti sama. Znam da je to teško, ali naci ces provog prijatelja, vjeruj mi, bolje ti je da malo steknes samostalnost, a ne da te takvi ljudi koce u životu. Koliko godina imas? Vjerujem da ce ti se u srednjoj dosta toga promjeniti. :)

be strong <3

Imam 13. Razumjela bih ja da oni svi i durge zezaju no stalno mene, a ne želim da cijelu školsku godinu provedem sama na odmorima :/ Jednostavno im se to bojim reći, rađe bih šutila :/