Nijedan nije kao ti

Da,mozda cu vec sutra biti njegova. I on ce me zvati najlepsim imenima prozetim ljubavlju.Grlicu ga i mozda ce jedan deo mene biti srecan u njegovom narucju...Mozda cu ga i zavoleti,makar onoliko koliko je dovoljno da mu pripadam...Da,mozda cu vec sutra biti njegova...Ali, necu zadrhtati na pomen njegovog imena,necu pozeleti da vratim vreme i nece zablistati suze u mojim ocima kada me nesto na njega seti...Necu znati njegovu omiljenu boju,i necu ocajnicki zeleti njegov dodir kao sto sam zelela tvoj...Necu zadrhtati kad pomislim da je on od neke nepoznate osobe,i necu zaplakati kada bude tuzan...Ne,nikada necu osetiti prema njemu onu ljubav i zelju...Nijedan nije kao ti... I verovatno me niciji oprostaj nece boleti kao tvoj.Nikada njega necu zvati mojom najvecom ljubavlju.Nikada njegov dodir nece moci da zapali mi kozu i da me njegov poljubac dovede do ludila...Nikada nijednog necu voleti kao tebe...Vreme je moj najveci neprijatelj...Prolazi i ostavlja oziljke.Zaborav ne dolazi cak ni ako se molis. Ponekad, sve je uzalud...Zaklela sam se, vise ti se necu javiti. Zaklela sam se,pusticu te da budes srecan, da budes bilo ciji...Zaklela sam se..Da,mozda cu vec sutra biti njegova,on ce me smatrati svojom srecom i najdrazim na svetu.Da li je greh ako ne budem mogla da uzvratim njegova osecanja?Ako ga budem volela jednom polovinom srca jer ce druga zauvek pripadati tebi? Da li je greh ako ga ponekad prevarim u mislima bez ikakvog fizickog dodira?Da li je greh sto cu mu se mozda zakleti na vecnu ljubav a srcem pripadati tebi?